Posetioci će biti u prilici da pogledaju 25 dugih i 10 kratkih filmova a između ostalih biće upriličena i premijera turskog filma Kaos uz gostovanje reditelja Semira Aslanyurek’a i makedonskog filma Medena Nok uz gostovanje producenta Roberta Jazadžiskog. Filmovi će biti prikazivani u Domu omladine Tarık Akan u organizaciji Univerziteta Dokuz Eilul, Fakulteta likovnih umetnosti, odseka za filmski dizajn.

Povodom premijere u Beograd su stigli reditelj filma Paolo Zucca i glavni glumac Jacopo Cullin. Oni su se, na konferenciji za medije, koja je prethodila premijeri, obratili prisutnim novinarima zajedno sa Paolom Kordone, direktorkom Italijanskog kulturnog centra i domaćinom i jednim od glavnih glumaca, Lazarom Ristovskim.

„Želeo bih prvo da se zahvalim Italijanskom kulturnom centru na podršci da dovedemo Paola i Jakopa kao goste na premijeri filma. Distribuirati filmove koji u sebi nose umetničku crtu je uvek teško i mi smo se kao Zillion film odvažili da kupimo ovaj film za distribuciju. Nadam se da će publika voleti i gledati ovaj film“, rekao je Ristovski na konferenciji za novinare i posebnu zahvalnost uputio Marku Čkonjeviću i FAME Solutions kao distributeru za Srbiju.

Reditelj Paolo Zuka napisao je i scenario za svoj film a radnja filma smeštena je u njegovoj rodnoj Sardiniji i prati jednog lokalnog ribara kojeg igra Lazar Ristovski, i koji je obećao ženi koju voli da će joj pokloniti Mesec. A, zna se da Sardinjani uvek održe svoje obećanje.

Specijalnom gostu Lazaru Ristovskom uručeno je priznanje „Kapija Zvornika“ za doprinos razvoju festivala i filmske umetnosti u Republici Srpskoj. Nagradu je uručio gradonačelnik Zvornika Zoran Stevanović dok je simbol festivala “Filmska klapa” dodeljena Draganu Marinkoviću, reditelju filma “Pijavice”.
Ova umetnička manifestacija kao svojevrsni “kulturni most” spaja gradove Istočno Sarajevo i Zvornik i na najbolji način realizuje strategiju decentralizacije kulture Ministarstva prosvete i kulture u Vladi Republike Srpske, a taj koncept podrazumeva ujednačen razvoj umetničkog stvaralaštva, ali i razvoj drugih kulturnih delatnosti ravnomerno na celom području Srpske, kako u njenim urbanim, tako i u ruralnim delovima.

Ristovski je otvarajući festival, istakao da je on veoma važan jer prikazuje odabrane filmove, što ga čini značajnim, kvalitetnim i dobrim.
„Bio sam na mnogo festivala – malih, velikih, značajnih, ali mogu reći da je svaki festival značajan, bez obzira koliko je mali po broju prikazanih filmova ili po broju prisutne publike“, rekao je Ristovski.

Marinković je rekao da je film „Pijavice“ interesantan iz više razloga, te da je glumačka ekipa koju čine Mirjana Janković, Iva Mihalič, Nikola Đuričko i Lazar Ristovski uradila nešto izvanredno i vrhunsko. Prema njegovim rečima, 13 godina trajanja festivala znači nešto i u evropskim okvirima.

Festival “Prvi kadar” ove godine održava se pod motom “Da ne vidi zlo!”, koji je inspirisan narodnom izrekom, ali i tematskim okvirima filmskih ostvarenja.

Lazar Ristovski je osnivač festivala čiji je glavni organizator produkcijska kuća Zillion film. Ravno Selo Film Festival je festival debitanskog, studentskog filma i filmske muzike, namenjen pre svega mladima sa ovog područja. Festival svojim aktivnostima nastoji da im približi film, kao i filmske stvaraoce i da ih tako podstakne da proučavaju i stvaraju, ali i da obogate svoje gledalačko iskustvo, a samim tim i umetnički razvoj.

Pored opštinskog rukovodstva, predstavnika ustanova, organizacija, javnih preduzeća, pokrajinskih organa vlasti i nacionalnih saveta, sednici su prisustvovali predstavnici opština i gradova Srbije, kao i bratskih i partnetskih gradova iz Crne Gore, Hrvatske i Mađarske, prenosi vrbaski opštinski sajt.

Prisutne je pozdravila predsednica Skupštine opštine Vrbas koja je čestitala praznik stanovnicima svih naseljenih mesta, a potom je reč uzeo predsednik opštine, iskoristivši priliku da goste upozna sa dosadašnjim rezultatima i planovima za budućnost.

Nagradu Lazaru Ristovskom uručio je Milan Glušac.

Film „Dnevnik mašinovođe“ reditelja Miloša Radovića, kako je danas saopšteno iz Akademije filmske umetnosti i nauke, kandidat je Srbije za 89. nagradu „Oskar“ u kategoriji dugometražni igrani film na stranom jeziku.

“Dnevnik mašinovođe” pobedio je u selekciji pet domaćih ostvarenja, sa najviše, osam glasova, tajnim glasanjem 14 članova stručnog odbora AFUN-a, koji je sproveden u skladu sa Pravilima američke i Pravilnikom srpske akademije.

Film Miloša Radovića je komedija-melodrama o nevinim ubicama i njihovim životima. Glavni junak je Ilija (Lazar Ristovski), šezdesetogodišnji mašinovođa, koji drži neslavan rekord od 28 gaženja tokom karijere. Njegov devetnaestogodišnji usvojeni sin Sima (Petar Korać) priprema se da nastavi porodičnu tradiciju. Ilija ga upoznaje sa poslom i činjenicom da su nesreće neizbežne.

Film je snimljen u produkciji kuće Zillion film, a producenti su Petar Ristovski i Lazar Ristovski, ujedno i glavni glumac u filmu, u kojem igraju i Nina Janković, Mirjana Karanović, Jasna Đuričić, Mladen Nelević, Danica Ristovski, Haris Burina, Tihomir Stanić, Pavle Erić…

Beogradska premijera održanaje 14. septembra u Sava Centru, a dan kasnije film će imati priliku da pogleda i novosadska publika, a potom i publika u drugim gradovima Srbije u bioskopima i putem mreže mobilnih bioskopa. Distributer filma je Art Vista.

Film ”Dnevnik mašinovođe” prodat je umnogim zemljama u svetu kao što su: Meksiko, Kina, Južna Koreja, Španija, Slovačka, Češka,…

Film je osvojio preko trideset nagrada napreko pedeset svetskih festivala.

ZANIMLJIVOST IZ ŽIVOTA MAŠINOVOĐA

Činjenica je da mašinovođe tokom svoje karijere nenamerno ubiju više desetina ljudi, koji se nađu na pruzi zbog svoje nemarljivosti ili zato što žele da izvrše samoubistvo. Nakon što je kočnica aktivirana, vozu je potrebno oko 700 metara da se zaustavi, oslobađajući mašinovođe svake odgovornosti. Ovaj film je još jedno u nizu ostvarenje saradnje Lazara Ristovskog i Miloša Radovića, nastao iz potrebe da se ispriča priča o zanimanju njihovih predaka.

Ilija Todorović koga tumači Lazar Ristovski, tokom svoje karijere zgazio je 28 ljudi, zajedno sa svojim ocem i dedom, više od 60. Ilijin rutinski život biva uzurpan kada u jednom trenutku vozom nailazi na desetogodišnjeg dečaka, Simu koji je pokušao da izvrši samoubistvo. Nakon što je uspeo da zaustavi voz na vreme, Ilija odlučuje da usvoji dečaka. Sima, kao odrastao mladić rešava da i on sam postane mašinovođa, što je za Iliju bilo neshvatljivo, želeći da Sima prekine porodičnu tradiciju gaženja nevinih ljudi na pruzi.

IZVODI IZ KRITIKE

Centar priče se zapravo zasniva na temi izbora. Ko su ljudi koji voze vozove I zovu se mašinovođe i da li oni uopšte imaju izbora? Ili neminovno prihvataju teret koji ovaj posao sa sobom nosi uz apsolutno odsustvo bilo kakvog straha od smrti. Prihvatanje da su žrtve samo recke i da su njihove smrti samo još jedna rutina. Jer, prvo gaženje je uvek najteže, posebno za Simu kada počne sam da vozi. Nedelje prolaze, a nijedne smrti na pruzi. Sima sve sporije vozi, nervozan, uplašen, noću ne spava… Dok, Ilija u ovakvim trenucima Siminog očaja odlučuje da u svom najlepšem odelu skrati muke svom usvojenom sinu. Likovi se u ovoj priči se okreću jedni drugima baš u trenucima sopstvenog nezadovoljstva i neispunjenosti. Njihovo ukrštanje počinje onda kada su odbačeni i usamljeni, prekidajući svoju dnevnu rutinu.

 

Tekst je u potpunosti preuzet sa sajta: ZillionFilm

Srpska Filmska Akademija je odlučila na svojoj sednici da će ove godine film Olega Novkovića „Sutra ujutru“ u produkciji Zillion Filma, predstavljati Srbiju u borbi za prestižnu nagradu američke filmske akademije „Oskar“.

„Posle mnogobrojnih filmskih festivala i nagrada koje je film osvojio u zemlji i u inostranstvu ovo priznanje dolazi kao kruna svega toga i kao nova šansa za srpski film. Nadam se da će Ministarstvo kulture republike i grada koji su pomogli u finansiranju ovoga filma i sada naći dovoljna sredstava da pomognu promociju filma na američkom i svetskom tržištu, kao što su to činili i ranije“ izjavio je Lazar Ristovski glumac i producent ovoga filma.
Film “Sutra ujutru” producent najavljuje kao priču o ljubavi i prijateljstvu.

KRATKO O FILMU

Posle dvanaest godina provedenih u inostranstvu, glavni junak se vraća u rodni grad, gde se ponovo susreće sa starom ljubavi, prijateljima i roditeljima, ali I sa sobom. Oni provode četiri dana zajedno i posle toga ništa više neće biti isto u njihovim životima.

Film Sutra ujutro na Filmskom festivalu u Kotbusu 2006. dobio je glavnu nagradu za film, a u Valensiji 2007. godine Srebrnu palmu. Ovo je drama o ljubavi, dubokim strastima, senzualnosti, nežnosti i, pre svega, priča o ponovnom pronalaženju sebe.

Nesrećni junaci bezuspešno pokušavaju da vrate izgubljeno vreme, neponovljive trenutke radosti, zajedništva i velikih očekivanja.

Novkovićev film, radjen po scenariju Milene Marković, u produkciji “Zilion” filma, biće u konkurenciji za prestižnu nagradu američke Akademije filmske akademije nauka i umetnosti u kategoriji dugometražnih igranih filmova iz zemalja van engleskog govornog područja.

U saopštenju se napominje da je ove godine u Srbiji završen rekordan broj od 20 filmova, ali da je samo šest prikazano u bioskopima, zbog čega je izbor bio znatno sužen.

NAGRADE

Posle svetske premijere na festivalu u Karlovim Varima, na kome je osvojio drugu nagradu – „East of the west award/special mention“, film „Sutra ujutru“ osvojio je još dve prestižne nagrade: statuetu Slobode za najbolji film na festivalu u Sopotu, kao i Zlatne mimoze za najbolji film na festivalu u Herceg Novom, za najbolju žensku ulogu – Nada Šargin, najbolju montažu – Lazar Predojev i najbolju muziku – Miroslav Mitrašinović. Pored domaćih festivala, film je dobio i poziv za učešće na mnogobrojnim prestižnim međunarodnim festivalima u Montrealu, Aleksandriji, Kopenhagenu, Haifi, Torinu, Talinu, Njujorku, Monpelijeu, Flanders festivalu u Gentu, Solunu, Ženevi, Marakešu, Lokarnu, Londonskom festivalu, te festivalima u Roterdamu i Los Anđelesu.
Ovo je film, koji ostaje u kinematografiji Srbije kao mali biser.

Tekst je u potpunosti preuzet sa sajta: ZillionFilm

Sve što je u ovom filmu prikazano zaista se i dogodilo” , tvrdi Lazar Ristovski, “ali sam ja želeo da film podignem za stopu iznad zemlje i tako mu dam utisak nestvarnog i poetičnog. Zašto? Zato što je današnji gledalac suviše pritisnut realnošću života ( pogotovu u Jugoslaviji) i potrebna mu je jedna ulepšana slika sveta koja se oslanja na romantični zanos, emocije, strasti, poetiku, čast, viteštvo, želju za igrom i tolerancijom”.

Likovi u filmu – bez obzira kojem socijalnom, obrazovnom ili kulturnom nasledju pripadaju – imaju svest o sebi i dopuštaju sebi da razmišljaju o velikim temama kao što su život sam po sebi, ljubav, opstanak, postojanje, smrt, večiti krug, prolaznost i nesavršena priroda ljudskog roda. Oni se ne boje da pokažu svoja prava osećanja i svoje pravo lice. Glavni junak ide i jedan korak dalje: on se ni smrti ne boji.

“JUGOSLOVENSKI FILM NAM DARUJE OVE GODINE”…

 

Jugoslovenski film nam daruje ove godine uprkos činjenici da je produkcija pala ispod deset naslova. Posle velikih uspeha Emira Kusturice sa filmom “Bela mačka, crni mačor” (Srebrni lav na festivalu u Veneciji 1998.) i Gorana Paskaljevića sa “Buretom baruta” (najbolji evropski film po izboru udruženja filmskih kriticara FIPRESCI 1998.godinu) stiže nam “Belo odelo” film Lazara Ristovskog u kome je on producent, scenarista, reditelj i tumač glavne uloge. Na pomen ovih imena oseća se duh istomišljenika. Ovo je logičan sled, posle trijumfa kod Kusturice u ulozi Crnog u “Podzemlju” (Zlatna palma, Kan 1995.) i upečatljive, nezaboravne uloge u “Buretu baruta”, kao zreo glumac, ne samo u Beogradu u kome uživa ugled poput Depardjea u Parizu, Ristovski pripada svetskoj glumackoj eliti.

Žan Roa

– Hvala na lepom prijemu, na aplauzima koje ste uputili meni i mojim kolegama. Ovo je 40. godina kako ja dolazim na ovaj festival. Hvala vam za sve te godine jer ste najdivnija publika na svetu – rekao je Lzar Ristovski.

U ekipi koja se poklonila bili su Nebojša Kundačina, Danica Ristovski, Radovan Raša Vujović i mladi Ivan Vujić koji u filmu tumači lik dečaka, kaplara Momčila Gavrića.

U nastavku večeri publika je videla film „Koja je ovo država“ srpsko-hrvatsku produkciju u kojoj takođe igra Lazar Ristovski.

Podsetimo da je pre dve godine Lazaru Ristovskom uručena je nagrada „Pavle Vuisić“, koja se dodeljuje za izuzetan doprinos srpskoj kinematografiji.

Tom prilikom Lazar je rekao: – Najteže je u svom selu biti prorok, tako je i najteže od kolega dobiti nagradu, a kad se dobiju one su uistinu najznačajnije. Presrećan sam što sam dobio ovu nagradu, a hvala i Pavlu Vuisiću što je bio tako veliki glumac. Da on to nije bio ne bi bilo ove nagrade, pa ne bi mogao da je dobijem. Ova nagrada je za mene srpski oskar za životno delo.

Lazar ristovski je rekorder po nagradama koje se dodeljujuu NIšu. Dobio je četiri puta gran-pri, dva putanagradu Car Konstantin I nekoliko drugih priznanja.

« ‹ od 5 › »

Podsetimo ukratko na najvažnije uloge Lazara Ristovskog.

Sjane kreacije je ostvario u filmovima „Hajka“ (1977), „Svetozar Marković“ (1981), „Igmanski marš“ (1983), „Tako se kalio čelik“ (1988), „Original falsifikata“ (1991), „Tito i ja“ (1992), „Podzemlje“ (1995), „Balkanska pravila“ (1997), „Bure baruta“ (1998), „Belo odelo“ (1999), „Bumerang“ (2001), „Mali svet“ (2003), „Pad u raj“ (2004), „San zimske noći“ (2004). „Sveti Georgije ubiva aždahu“ (2009.), „Dnevnik mašinovođe“ (2016.) i „Kralj Petar Prvi –  (2018.)

Okušao se i kao reditelj i producent filma „Belo odelo“, koje je imalo svetksu premijeru u Kanu 2000. Godine u program NEDELJA KRITIKE.

Posle toga je kao reditelj snimi i svoj drugi film „Beli lavovi“ 2011.

Producirao je 18 igranih, dugometražnih filmova.