Film „Dnevnik mašinovođe“ reditelja Miloša Radovića, kako je danas saopšteno iz Akademije filmske umetnosti i nauke, kandidat je Srbije za 89. nagradu „Oskar“ u kategoriji dugometražni igrani film na stranom jeziku.

“Dnevnik mašinovođe” pobedio je u selekciji pet domaćih ostvarenja, sa najviše, osam glasova, tajnim glasanjem 14 članova stručnog odbora AFUN-a, koji je sproveden u skladu sa Pravilima američke i Pravilnikom srpske akademije.

Film Miloša Radovića je komedija-melodrama o nevinim ubicama i njihovim životima. Glavni junak je Ilija (Lazar Ristovski), šezdesetogodišnji mašinovođa, koji drži neslavan rekord od 28 gaženja tokom karijere. Njegov devetnaestogodišnji usvojeni sin Sima (Petar Korać) priprema se da nastavi porodičnu tradiciju. Ilija ga upoznaje sa poslom i činjenicom da su nesreće neizbežne.

Film je snimljen u produkciji kuće Zillion film, a producenti su Petar Ristovski i Lazar Ristovski, ujedno i glavni glumac u filmu, u kojem igraju i Nina Janković, Mirjana Karanović, Jasna Đuričić, Mladen Nelević, Danica Ristovski, Haris Burina, Tihomir Stanić, Pavle Erić…

Beogradska premijera održanaje 14. septembra u Sava Centru, a dan kasnije film će imati priliku da pogleda i novosadska publika, a potom i publika u drugim gradovima Srbije u bioskopima i putem mreže mobilnih bioskopa. Distributer filma je Art Vista.

Film ”Dnevnik mašinovođe” prodat je umnogim zemljama u svetu kao što su: Meksiko, Kina, Južna Koreja, Španija, Slovačka, Češka,…

Film je osvojio preko trideset nagrada napreko pedeset svetskih festivala.

ZANIMLJIVOST IZ ŽIVOTA MAŠINOVOĐA

Činjenica je da mašinovođe tokom svoje karijere nenamerno ubiju više desetina ljudi, koji se nađu na pruzi zbog svoje nemarljivosti ili zato što žele da izvrše samoubistvo. Nakon što je kočnica aktivirana, vozu je potrebno oko 700 metara da se zaustavi, oslobađajući mašinovođe svake odgovornosti. Ovaj film je još jedno u nizu ostvarenje saradnje Lazara Ristovskog i Miloša Radovića, nastao iz potrebe da se ispriča priča o zanimanju njihovih predaka.

Ilija Todorović koga tumači Lazar Ristovski, tokom svoje karijere zgazio je 28 ljudi, zajedno sa svojim ocem i dedom, više od 60. Ilijin rutinski život biva uzurpan kada u jednom trenutku vozom nailazi na desetogodišnjeg dečaka, Simu koji je pokušao da izvrši samoubistvo. Nakon što je uspeo da zaustavi voz na vreme, Ilija odlučuje da usvoji dečaka. Sima, kao odrastao mladić rešava da i on sam postane mašinovođa, što je za Iliju bilo neshvatljivo, želeći da Sima prekine porodičnu tradiciju gaženja nevinih ljudi na pruzi.

IZVODI IZ KRITIKE

Centar priče se zapravo zasniva na temi izbora. Ko su ljudi koji voze vozove I zovu se mašinovođe i da li oni uopšte imaju izbora? Ili neminovno prihvataju teret koji ovaj posao sa sobom nosi uz apsolutno odsustvo bilo kakvog straha od smrti. Prihvatanje da su žrtve samo recke i da su njihove smrti samo još jedna rutina. Jer, prvo gaženje je uvek najteže, posebno za Simu kada počne sam da vozi. Nedelje prolaze, a nijedne smrti na pruzi. Sima sve sporije vozi, nervozan, uplašen, noću ne spava… Dok, Ilija u ovakvim trenucima Siminog očaja odlučuje da u svom najlepšem odelu skrati muke svom usvojenom sinu. Likovi se u ovoj priči se okreću jedni drugima baš u trenucima sopstvenog nezadovoljstva i neispunjenosti. Njihovo ukrštanje počinje onda kada su odbačeni i usamljeni, prekidajući svoju dnevnu rutinu.

 

Tekst je u potpunosti preuzet sa sajta: ZillionFilm

Srpska Filmska Akademija je odlučila na svojoj sednici da će ove godine film Olega Novkovića „Sutra ujutru“ u produkciji Zillion Filma, predstavljati Srbiju u borbi za prestižnu nagradu američke filmske akademije „Oskar“.

„Posle mnogobrojnih filmskih festivala i nagrada koje je film osvojio u zemlji i u inostranstvu ovo priznanje dolazi kao kruna svega toga i kao nova šansa za srpski film. Nadam se da će Ministarstvo kulture republike i grada koji su pomogli u finansiranju ovoga filma i sada naći dovoljna sredstava da pomognu promociju filma na američkom i svetskom tržištu, kao što su to činili i ranije“ izjavio je Lazar Ristovski glumac i producent ovoga filma.
Film “Sutra ujutru” producent najavljuje kao priču o ljubavi i prijateljstvu.

KRATKO O FILMU

Posle dvanaest godina provedenih u inostranstvu, glavni junak se vraća u rodni grad, gde se ponovo susreće sa starom ljubavi, prijateljima i roditeljima, ali I sa sobom. Oni provode četiri dana zajedno i posle toga ništa više neće biti isto u njihovim životima.

Film Sutra ujutro na Filmskom festivalu u Kotbusu 2006. dobio je glavnu nagradu za film, a u Valensiji 2007. godine Srebrnu palmu. Ovo je drama o ljubavi, dubokim strastima, senzualnosti, nežnosti i, pre svega, priča o ponovnom pronalaženju sebe.

Nesrećni junaci bezuspešno pokušavaju da vrate izgubljeno vreme, neponovljive trenutke radosti, zajedništva i velikih očekivanja.

Novkovićev film, radjen po scenariju Milene Marković, u produkciji “Zilion” filma, biće u konkurenciji za prestižnu nagradu američke Akademije filmske akademije nauka i umetnosti u kategoriji dugometražnih igranih filmova iz zemalja van engleskog govornog područja.

U saopštenju se napominje da je ove godine u Srbiji završen rekordan broj od 20 filmova, ali da je samo šest prikazano u bioskopima, zbog čega je izbor bio znatno sužen.

NAGRADE

Posle svetske premijere na festivalu u Karlovim Varima, na kome je osvojio drugu nagradu – „East of the west award/special mention“, film „Sutra ujutru“ osvojio je još dve prestižne nagrade: statuetu Slobode za najbolji film na festivalu u Sopotu, kao i Zlatne mimoze za najbolji film na festivalu u Herceg Novom, za najbolju žensku ulogu – Nada Šargin, najbolju montažu – Lazar Predojev i najbolju muziku – Miroslav Mitrašinović. Pored domaćih festivala, film je dobio i poziv za učešće na mnogobrojnim prestižnim međunarodnim festivalima u Montrealu, Aleksandriji, Kopenhagenu, Haifi, Torinu, Talinu, Njujorku, Monpelijeu, Flanders festivalu u Gentu, Solunu, Ženevi, Marakešu, Lokarnu, Londonskom festivalu, te festivalima u Roterdamu i Los Anđelesu.
Ovo je film, koji ostaje u kinematografiji Srbije kao mali biser.

Tekst je u potpunosti preuzet sa sajta: ZillionFilm

Sve što je u ovom filmu prikazano zaista se i dogodilo” , tvrdi Lazar Ristovski, “ali sam ja želeo da film podignem za stopu iznad zemlje i tako mu dam utisak nestvarnog i poetičnog. Zašto? Zato što je današnji gledalac suviše pritisnut realnošću života ( pogotovu u Jugoslaviji) i potrebna mu je jedna ulepšana slika sveta koja se oslanja na romantični zanos, emocije, strasti, poetiku, čast, viteštvo, želju za igrom i tolerancijom”.

Likovi u filmu – bez obzira kojem socijalnom, obrazovnom ili kulturnom nasledju pripadaju – imaju svest o sebi i dopuštaju sebi da razmišljaju o velikim temama kao što su život sam po sebi, ljubav, opstanak, postojanje, smrt, večiti krug, prolaznost i nesavršena priroda ljudskog roda. Oni se ne boje da pokažu svoja prava osećanja i svoje pravo lice. Glavni junak ide i jedan korak dalje: on se ni smrti ne boji.

“JUGOSLOVENSKI FILM NAM DARUJE OVE GODINE”…

 

Jugoslovenski film nam daruje ove godine uprkos činjenici da je produkcija pala ispod deset naslova. Posle velikih uspeha Emira Kusturice sa filmom “Bela mačka, crni mačor” (Srebrni lav na festivalu u Veneciji 1998.) i Gorana Paskaljevića sa “Buretom baruta” (najbolji evropski film po izboru udruženja filmskih kriticara FIPRESCI 1998.godinu) stiže nam “Belo odelo” film Lazara Ristovskog u kome je on producent, scenarista, reditelj i tumač glavne uloge. Na pomen ovih imena oseća se duh istomišljenika. Ovo je logičan sled, posle trijumfa kod Kusturice u ulozi Crnog u “Podzemlju” (Zlatna palma, Kan 1995.) i upečatljive, nezaboravne uloge u “Buretu baruta”, kao zreo glumac, ne samo u Beogradu u kome uživa ugled poput Depardjea u Parizu, Ristovski pripada svetskoj glumackoj eliti.

Žan Roa