,Pravda je spora, ali ipak dostižna! Ili pravda je zadovoljena!

Mi verovatno nećemo dobiti Oskara za ovaj film, kao što ga nisu dobili mnogi srpski filmovi pre nas, ali smo izborili šansu da „Kralja Petra“ vidi veliki deo sveta i svakako, oko 4000 članova „Američke filmske akademije“.Potrudićemo se da nađemo pare,da ih uložimo u prezentaciju filma, kako bi svet video pravo lice Srbije, i kako im u svesti nebi ostala pogrešna slika iz Pariza, na proslavi stogodišnjice Prvog  svetskog rata, ili slika iz Poljske na kojoj nije bilo Srbije, čiju je zasluženu slavu uzeo neko drugi.

Kralj Petar Prvi je film u koji smo uložili ne samo snagu već i veru, jer da nismo verovali, pobedili bi nas mrzitelji koji su bili aktivni u svojoj težnji da nas ometu na našem putu ka uspehu. Ti, kvazi poznavaoci filma, kvazi intelektualci i kvazi poznavaoci ljudskosti i etike, a naročito kvazi nacionalsti, biće tužni jer je srpski kandidat za Oskara, Kralj Petar Prvi.

Komisija naše Akademije u kojoj je bilo preko 20 eminentnih i priznatih filmskih stvaralaca iz svih oblasti; od glumaca, reditelja, scenografa, montažera, kritičara, odlučila je u našu korist i hvala im na tom poverenju.

Hvala svima onima koji su pomogli da se ovaj film snimi. Celoj ekipi, statistima koji su učestvovali u filmu. Zahvaljujem se svima , do poslednjeg sakupljača ispaljenih topovskih čaura.

Film je sa preko 200000 gledalaca bio jedan od najgledanijih u Srbiji. Tek je poceo svoj internacionalni zivot, a vec je osvojio gran pri na festivalu u Indiji, kao i mnostvo nagrada na domacim festivalima.

Ono sto je za producenta vazno je da je prodat u nekoliko zemalja sirom sveta.

Ja sam rekao davno da je istinski heroj ovog filma Petar – kralj Petar Prvi i moj sin Petar, koji je režirao ovaj film. Napravili smo ga bez mržnje, kao što i kralj Petar nije mrzeo nikoga. Napravili smo jedan antiratni film koji govori o velikom zlu, ali u isto vreme i o velikom junaštvu i stradanju srpskog seljaka, koji je znao da reč Otadžbina znači isto što i Majka, što i Zemlja, što i Otac I sin. Ne bojim se patetike kao što se nismo bojali plemenite patetike ni u filmu. Svaka umetnost mora da bude patetična i da zrači emocijom, jer inače nije umetnost. ’’

Oskar, kako tek to zvuči patetično.

Lazar Ristovski

Film „Dnevnik mašinovođe“ reditelja Miloša Radovića, kako je danas saopšteno iz Akademije filmske umetnosti i nauke, kandidat je Srbije za 89. nagradu „Oskar“ u kategoriji dugometražni igrani film na stranom jeziku.

“Dnevnik mašinovođe” pobedio je u selekciji pet domaćih ostvarenja, sa najviše, osam glasova, tajnim glasanjem 14 članova stručnog odbora AFUN-a, koji je sproveden u skladu sa Pravilima američke i Pravilnikom srpske akademije.

Film Miloša Radovića je komedija-melodrama o nevinim ubicama i njihovim životima. Glavni junak je Ilija (Lazar Ristovski), šezdesetogodišnji mašinovođa, koji drži neslavan rekord od 28 gaženja tokom karijere. Njegov devetnaestogodišnji usvojeni sin Sima (Petar Korać) priprema se da nastavi porodičnu tradiciju. Ilija ga upoznaje sa poslom i činjenicom da su nesreće neizbežne.

Film je snimljen u produkciji kuće Zillion film, a producenti su Petar Ristovski i Lazar Ristovski, ujedno i glavni glumac u filmu, u kojem igraju i Nina Janković, Mirjana Karanović, Jasna Đuričić, Mladen Nelević, Danica Ristovski, Haris Burina, Tihomir Stanić, Pavle Erić…

Beogradska premijera održanaje 14. septembra u Sava Centru, a dan kasnije film će imati priliku da pogleda i novosadska publika, a potom i publika u drugim gradovima Srbije u bioskopima i putem mreže mobilnih bioskopa. Distributer filma je Art Vista.

Film ”Dnevnik mašinovođe” prodat je umnogim zemljama u svetu kao što su: Meksiko, Kina, Južna Koreja, Španija, Slovačka, Češka,…

Film je osvojio preko trideset nagrada napreko pedeset svetskih festivala.

ZANIMLJIVOST IZ ŽIVOTA MAŠINOVOĐA

Činjenica je da mašinovođe tokom svoje karijere nenamerno ubiju više desetina ljudi, koji se nađu na pruzi zbog svoje nemarljivosti ili zato što žele da izvrše samoubistvo. Nakon što je kočnica aktivirana, vozu je potrebno oko 700 metara da se zaustavi, oslobađajući mašinovođe svake odgovornosti. Ovaj film je još jedno u nizu ostvarenje saradnje Lazara Ristovskog i Miloša Radovića, nastao iz potrebe da se ispriča priča o zanimanju njihovih predaka.

Ilija Todorović koga tumači Lazar Ristovski, tokom svoje karijere zgazio je 28 ljudi, zajedno sa svojim ocem i dedom, više od 60. Ilijin rutinski život biva uzurpan kada u jednom trenutku vozom nailazi na desetogodišnjeg dečaka, Simu koji je pokušao da izvrši samoubistvo. Nakon što je uspeo da zaustavi voz na vreme, Ilija odlučuje da usvoji dečaka. Sima, kao odrastao mladić rešava da i on sam postane mašinovođa, što je za Iliju bilo neshvatljivo, želeći da Sima prekine porodičnu tradiciju gaženja nevinih ljudi na pruzi.

IZVODI IZ KRITIKE

Centar priče se zapravo zasniva na temi izbora. Ko su ljudi koji voze vozove I zovu se mašinovođe i da li oni uopšte imaju izbora? Ili neminovno prihvataju teret koji ovaj posao sa sobom nosi uz apsolutno odsustvo bilo kakvog straha od smrti. Prihvatanje da su žrtve samo recke i da su njihove smrti samo još jedna rutina. Jer, prvo gaženje je uvek najteže, posebno za Simu kada počne sam da vozi. Nedelje prolaze, a nijedne smrti na pruzi. Sima sve sporije vozi, nervozan, uplašen, noću ne spava… Dok, Ilija u ovakvim trenucima Siminog očaja odlučuje da u svom najlepšem odelu skrati muke svom usvojenom sinu. Likovi se u ovoj priči se okreću jedni drugima baš u trenucima sopstvenog nezadovoljstva i neispunjenosti. Njihovo ukrštanje počinje onda kada su odbačeni i usamljeni, prekidajući svoju dnevnu rutinu.

 

Tekst je u potpunosti preuzet sa sajta: ZillionFilm

Srpska Filmska Akademija je odlučila na svojoj sednici da će ove godine film Olega Novkovića „Sutra ujutru“ u produkciji Zillion Filma, predstavljati Srbiju u borbi za prestižnu nagradu američke filmske akademije „Oskar“.

„Posle mnogobrojnih filmskih festivala i nagrada koje je film osvojio u zemlji i u inostranstvu ovo priznanje dolazi kao kruna svega toga i kao nova šansa za srpski film. Nadam se da će Ministarstvo kulture republike i grada koji su pomogli u finansiranju ovoga filma i sada naći dovoljna sredstava da pomognu promociju filma na američkom i svetskom tržištu, kao što su to činili i ranije“ izjavio je Lazar Ristovski glumac i producent ovoga filma.
Film “Sutra ujutru” producent najavljuje kao priču o ljubavi i prijateljstvu.

KRATKO O FILMU

Posle dvanaest godina provedenih u inostranstvu, glavni junak se vraća u rodni grad, gde se ponovo susreće sa starom ljubavi, prijateljima i roditeljima, ali I sa sobom. Oni provode četiri dana zajedno i posle toga ništa više neće biti isto u njihovim životima.

Film Sutra ujutro na Filmskom festivalu u Kotbusu 2006. dobio je glavnu nagradu za film, a u Valensiji 2007. godine Srebrnu palmu. Ovo je drama o ljubavi, dubokim strastima, senzualnosti, nežnosti i, pre svega, priča o ponovnom pronalaženju sebe.

Nesrećni junaci bezuspešno pokušavaju da vrate izgubljeno vreme, neponovljive trenutke radosti, zajedništva i velikih očekivanja.

Novkovićev film, radjen po scenariju Milene Marković, u produkciji “Zilion” filma, biće u konkurenciji za prestižnu nagradu američke Akademije filmske akademije nauka i umetnosti u kategoriji dugometražnih igranih filmova iz zemalja van engleskog govornog područja.

U saopštenju se napominje da je ove godine u Srbiji završen rekordan broj od 20 filmova, ali da je samo šest prikazano u bioskopima, zbog čega je izbor bio znatno sužen.

NAGRADE

Posle svetske premijere na festivalu u Karlovim Varima, na kome je osvojio drugu nagradu – „East of the west award/special mention“, film „Sutra ujutru“ osvojio je još dve prestižne nagrade: statuetu Slobode za najbolji film na festivalu u Sopotu, kao i Zlatne mimoze za najbolji film na festivalu u Herceg Novom, za najbolju žensku ulogu – Nada Šargin, najbolju montažu – Lazar Predojev i najbolju muziku – Miroslav Mitrašinović. Pored domaćih festivala, film je dobio i poziv za učešće na mnogobrojnim prestižnim međunarodnim festivalima u Montrealu, Aleksandriji, Kopenhagenu, Haifi, Torinu, Talinu, Njujorku, Monpelijeu, Flanders festivalu u Gentu, Solunu, Ženevi, Marakešu, Lokarnu, Londonskom festivalu, te festivalima u Roterdamu i Los Anđelesu.
Ovo je film, koji ostaje u kinematografiji Srbije kao mali biser.

Tekst je u potpunosti preuzet sa sajta: ZillionFilm