Izuzetno sam počastvovan i srećan zbog ove nagrade. Za mene, kao debitanta, nikako nije mala stvar biti treći na ovakvom festivalu. U ovaj film smo uložili mnogo rediteljskog zanata. Drago mi je da je to žiri prepoznao i taj trud nagradio – istakao je Petar Ristovski.

Tako je “Kralj Petar Prvi” nastavio da niže uspehe na festivalima i kod publike. Za prestižne festivalske nagrade takmičilo se pet domaćih i osam regionalnih filmova. Festival je održan od 18. do 22. septembra na više lokacija u Leskovcu, u organizaciji Leskovačkog kulturnog centra i pod pokroviteljstvom Grada Leskovca i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, i uz podršku Filmskog centra Srbije.

LIFFE se tokom svoje jedanaestogodišnje istorije razvio u prestižnu manifestaciju koja daleko prevazilazi lokalne okvire i ima sve veću popularnost kod filmofila i filmskih stvaralaca.

Među ovogodišnjim gostima festivala bili su Bogdan Diklić, Miloš Biković, Lazar Ristovski, Irfan Mensur, Goran Bogdan, Andrija Milošević, Bojana Maljević, Milena Pavlović, Aleksandar Srećković Kubura, Miodrag Radonjić, Andrija Kuzmanović, Ana Marija Rossi, Teona Mitevska Strugar, Ines Tanović, Vladimir Blaževski, Dragan Marinković, Nenad Dizdarević, Bora Drašković, Mima Karadžić, Radoslav Stanišić, i mnogi drugi.

,Pravda je spora, ali ipak dostižna! Ili pravda je zadovoljena!

Mi verovatno nećemo dobiti Oskara za ovaj film, kao što ga nisu dobili mnogi srpski filmovi pre nas, ali smo izborili šansu da „Kralja Petra“ vidi veliki deo sveta i svakako, oko 4000 članova „Američke filmske akademije“.Potrudićemo se da nađemo pare,da ih uložimo u prezentaciju filma, kako bi svet video pravo lice Srbije, i kako im u svesti nebi ostala pogrešna slika iz Pariza, na proslavi stogodišnjice Prvog  svetskog rata, ili slika iz Poljske na kojoj nije bilo Srbije, čiju je zasluženu slavu uzeo neko drugi.

Kralj Petar Prvi je film u koji smo uložili ne samo snagu već i veru, jer da nismo verovali, pobedili bi nas mrzitelji koji su bili aktivni u svojoj težnji da nas ometu na našem putu ka uspehu. Ti, kvazi poznavaoci filma, kvazi intelektualci i kvazi poznavaoci ljudskosti i etike, a naročito kvazi nacionalsti, biće tužni jer je srpski kandidat za Oskara, Kralj Petar Prvi.

Komisija naše Akademije u kojoj je bilo preko 20 eminentnih i priznatih filmskih stvaralaca iz svih oblasti; od glumaca, reditelja, scenografa, montažera, kritičara, odlučila je u našu korist i hvala im na tom poverenju.

Hvala svima onima koji su pomogli da se ovaj film snimi. Celoj ekipi, statistima koji su učestvovali u filmu. Zahvaljujem se svima , do poslednjeg sakupljača ispaljenih topovskih čaura.

Film je sa preko 200000 gledalaca bio jedan od najgledanijih u Srbiji. Tek je poceo svoj internacionalni zivot, a vec je osvojio gran pri na festivalu u Indiji, kao i mnostvo nagrada na domacim festivalima.

Ono sto je za producenta vazno je da je prodat u nekoliko zemalja sirom sveta.

Ja sam rekao davno da je istinski heroj ovog filma Petar – kralj Petar Prvi i moj sin Petar, koji je režirao ovaj film. Napravili smo ga bez mržnje, kao što i kralj Petar nije mrzeo nikoga. Napravili smo jedan antiratni film koji govori o velikom zlu, ali u isto vreme i o velikom junaštvu i stradanju srpskog seljaka, koji je znao da reč Otadžbina znači isto što i Majka, što i Zemlja, što i Otac I sin. Ne bojim se patetike kao što se nismo bojali plemenite patetike ni u filmu. Svaka umetnost mora da bude patetična i da zrači emocijom, jer inače nije umetnost. ’’

Oskar, kako tek to zvuči patetično.

Lazar Ristovski